| Latinica: Vojtěh Jaruzeljski |
Војтѣх Јарузельски в 2006 годѣ
Јарузельски с Николајем Чаушеску
Војтѣх Витолд Јарузельски (pol. Wojciech Witold Jaruzelski) (File:Ltspkr.png ['vɔjtɕεx jaru'zεlski]) (Куров, 6 јулија 1923) јест бывши польски генерал и политик, которы кратко был президент Польски.
Житије[]
Јарузельски уродил се дворьанској родинѣ. На почетку Второј Свѣтовој Војны он с отцем были изгнани до Сиберије, гдѣ јегов отец умрѣл. Од 1943 он војовал како офицер в Првој Полськој Армији, котора была чест Чрвоној Армије, в марши к Берлину. По војнѣ Јарузельски стал члѣн Польској Комунистичној Партије и продолжал своје војскове образованије. Внутри комуничној партије (котора од петдесетых лѣт называла се Польска Објединьена Работничска Партија - ПЗПР) он стал директор политичного оддѣла вооруженых сил. Позднѣј стал подминистр Народној Обраны и од 1956 был генерал. В 1964 годѣ Јарузельски стал члѣн Централнго Комитета ПЗПР. В 1968 Јарузельски стал министр Обраны и сугласил с инвазијеју Варшавского Договора в Чехословакији. Од 1970 года он такоже налѣжал к Политбјуру партије и был министр внутреных дѣл.
Водж Польски[]
В фебруарѣ 1981 Јарузельски стал премиер Польски. В октобрѣ тогоже года наслѣдил Станислава Канју како првы секретар партије и том способом свезал двѣ мочне позиције в државѣ и в партији. 13 декембра 1981, послѣ введенија војенного стана, года стал прѣдсѣдник војенној хунты, првој комунистичној хунты в историји. Професионалны сојуз Солидарност Леха Валесы был забраньены и реформы были одврачене. Једнакже Јарузельски начел либерализовати сполеченство и ввести реформы в системѣ, хоти повтарьал, же ПЗПР јест повинна играти ведучу рольу. В 1985 Јарузельски стал прѣдсѣдник Државного Совѣта (глава државы) и одпустил војенны стан. В слѣдујучих лѣтах Јарузельски все множеј тратил контроль над крајем.
Прѣход к демократији[]
В лѣтѣ 1988 года одбывал се Круглы Стол меджу владоју и опозицијеју, репрезентованоју од Солидарности и Валесы. В резултатѣ тѣх конференциј професионалне сојузы были легализоване и од 1989 изтворьеније политичных партиј было дозвольено. Јарузельски прѣдставил нову конституцију, котору пријели и комунистична партија и Солидарност. Сугласно тој конституцији комунисти имали право на половину + 1 всѣх мѣст в Сејмѣ. Вслѣд првых свободных изборов в 1989 годѣ Солидарност изиграла все мѣста, ПЗПР имала множинство в Сејмѣ. Јарузельски сејчас был избраны президентом Польској Народној Републики и одступил како првы секретар партије. Он такоже одшел из партије, убо како президент был безпартијны.
Јарузельсково президентство трвало кратко: он не учестнил в првых демократичных президентских изборах в декембрѣ 1990 и од 22. декембра тогоже года Лех Валеса был новым президентом Польски.